Географски положај:
      Општина Источно Ново Сарајево припада источном дијелу Републике Српске. Смјештена је на југоисточном дијелу Сарајевског поља од падинских дијелова Требевића и Јахорине, до равница према насељима Добриња, Которац и Касиндо.

Карактеристике рељефа:
      Већи дио територије Општине смјештен је на надморској висини изнад 600 м. Преовладавају равничарски и брежуљкасто-брдовити макрорељефни облици. Равничарски терени су широке долине ријека (Тилава и Лукавичка ријека). Брежуљкасто-брдовити терен заступљен је на сјеверном и сјевероисточном дијелу територије, те на југу и југоистоку (брдо Павловац, висина 650 м);. Идући према рубним насељима, брдовити терен на сјеверу и сјевероистоку везује се за падине Требевића и Јахорине (на истоку и југоистоку) па рељеф поприма карактеристике планинског са надморском висином од 1000 м и више. Под шумом се налази 2054 ха или 44,1% укупне површине. То су претежно листопадне, букове шуме, а на већим надморским висинама четинарске шуме и шикаре смрче, јеле, бијелог бора и клековине.

Становништво: око 20.000 ( процјена из 2004. године )

 Површина: 45 км2

Клима:
      На климу овог подручја утичу знатна надморска висина Сарајевског поља и његова окруженост високим планинама са одликама алпске климе. Територија Општине има климу на прелазу из умјереноконтиненталне у субпланинску, са свјежим љетима и хладним зимама. Ово подручје подложно је сјеверним продорима поларног ваздуха, који доспијева из средње и сјевероисточне Европе и Сибира. Средње температуре ваздуха крећу се око 18 степени Ц. Љета су умјерена, пријатна, чак и прохладна, а зиме оштре. Ово подручје прима знатну количину падавина (око 1125 мм/м2 ).